Представници Заједнице Срба Хрватске и БиХ, чије су подружнице већ формиране у више градова у Војводини, посетили су ових дана Шид, да упознају грађане који су протерани из Хрватске и БиХ са иницијативом о формирању овог удружења.
На скупу у препуној сали шидског КИЦ-а говорили су Мирко Мрђа из Куле, Зоран Глумац из Сомбора, координаторка омладине Маја Бојић, народни посланик Зоран Суботић и председник Заједнице Бранислав Швоња.
Основни разлог окупљања Срба пореклом из Хрватске и Босне и Херцеговине је у потреби да се решавају њихови специфични а нерешени проблеми, како овде у Србији, тако и у Републици Хрватској и БиХ. Идеја је обједињавање, удруживање и стварање снаге која ће помоћи у решавању тих проблема. Упућен је позив свима да се придруже, јер како је речено, није реч о политичкој организацији, већ удружењу у којем има високообразованих људи, који желе да раде на заједничку корист.
Овај народ је страховито страдао, интегрисао се у српско друштво, али је одржао своју посебност, идентитет, традицију и емотивну повезаност са ранијим завичајем, зато има потребу да се повезује и испомаже, чуло се на скупу.
Када смо схватили да смо породица од милион људи, схватили смо и то да се морамо озбиљније организовати и борити се за своја права, могло се чути на скупу у Руми.
„Наш циљ је да артикулишемо своје захтеве преко легалних државних органа. Уколико се једног дана укаже потреба да оснујемо политичко крило преко кога би артикулисали своје политичке ставове, ми ћемо то свакако учинити. У овом тренутку, то је Заједница Срба из Хрватске и Босне и Хрцеговине која има циљ да обједини сва удружења и завичајне клубове који се баве проблемима Срба који су дошли са простора бивших југословенских република“, рекао је Зоран Суботић из Заједнице Срба из Хрватске и Босне и Херцеговине.
Много градова и општина Војводине су представници Заједнице већ обишли и свуда имали добру посећеност. Поделили су и разменили своје ставове, а то су ставови људи истих, или сличних судбина. Сада више не желе да се суздржавају од свог осећаја националне припадности, због којег су у историји протеривани, кињени, понижавани.
Заједница Срба у Срему – посета општини Шид
Представници Заједнице Срба Хрватске и БиХ, чије су подружнице већ формиране у више градова у Војводини, посетили су ових дана Шид, да упознају грађане који су протерани из Хрватске и БиХ са иницијативом о формирању овог удружења.
На скупу у препуној сали шидског КИЦ-а говорили су Мирко Мрђа из Куле, Зоран Глумац из Сомбора, координаторка омладине Маја Бојић, народни посланик Зоран Суботић и председник Заједнице Бранислав Швоња.
Основни разлог окупљања Срба пореклом из Хрватске и Босне и Херцеговине је у потреби да се решавају њихови специфични а нерешени проблеми, како овде у Србији, тако и у Републици Хрватској и БиХ. Идеја је обједињавање, удруживање и стварање снаге која ће помоћи у решавању тих проблема. Упућен је позив свима да се придруже, јер како је речено, није реч о политичкој организацији, већ удружењу у којем има високообразованих људи, који желе да раде на заједничку корист.
Овај народ је страховито страдао, интегрисао се у српско друштво, али је одржао своју посебност, идентитет, традицију и емотивну повезаност са ранијим завичајем, зато има потребу да се повезује и испомаже, чуло се на скупу.
Када смо схватили да смо породица од милион људи, схватили смо и то да се морамо озбиљније организовати и борити се за своја права, могло се чути на скупу у Руми.
„Наш циљ је да артикулишемо своје захтеве преко легалних државних органа. Уколико се једног дана укаже потреба да оснујемо политичко крило преко кога би артикулисали своје политичке ставове, ми ћемо то свакако учинити. У овом тренутку, то је Заједница Срба из Хрватске и Босне и Хрцеговине која има циљ да обједини сва удружења и завичајне клубове који се баве проблемима Срба који су дошли са простора бивших југословенских република“, рекао је Зоран Суботић из Заједнице Срба из Хрватске и Босне и Херцеговине.
Много градова и општина Војводине су представници Заједнице већ обишли и свуда имали добру посећеност. Поделили су и разменили своје ставове, а то су ставови људи истих, или сличних судбина. Сада више не желе да се суздржавају од свог осећаја националне припадности, због којег су у историји протеривани, кињени, понижавани.