Враћање избеглих Срба у Хрватску повезано је са развојним пројектима и радним местима. Број оних који се враћају се не повећава, ради се тек о симболичним бројкама.

Заједница Срба Храватске и Босне и Херцеговине се бори да се омогући повратак и побољша статус повратника. 

До пре коју годину и међународна је заједница била заинтересована да се обезбеде средства како би повратак Срба био лакши, али сада као да се застало са пројектима. Без развојних пројеката у подручјима где се избегли враћају очито нема ни перспективе за Србе, па није чудо да се број повратника у Хрватску не повећава и да се ради о симболичним бројкама. Чак и тај број из године у годину пада, а прогнозе је незахвално давати.

Повратници не остају у Хрватској

Комесаријат за избјеглице и миграције Србије је указао и на неке проблеме који спречавају повратак избјеглих Срба у Хрватску.

Између осталога, споменули су да више од 18.000 срушених кућа није обновљено, да се не проводи Уставни закон о правима националних мањина те да надлежне институције не процесуирају појединце и скупине који шире говор мржње, воде кампању против језика и писма те потичу насиље према Србима.

Све то, како наводи Комесаријат, довело је и до тога да се биљежи значајан повратак српских повратника из Хрватске поновно у Србију.

Комесаријат се позива на студију под називом „Мањински повратак у Републику Хрватску“, према којој је од више од 130.000 регистрираних повратника у Хрватској остало да живи свега њих 28 посто, да се у Србију вратило 45 посто њих, а да их је близу 17 посто умрло.